Nova Strategija za razvoj veštačke inteligencije: Potencijal i izazovi do 2030. godine
Početkom godine usvojena je Strategija za razvoj veštačke inteligencije za period od 2025. do 2030. godine koja treba da usmeri dalji razvoj i primenu AI tehnologija u Srbiji. Trenutne globalne projekcije pokazuju da tržište veštačke inteligencije već sada vredi više od 184 milijarde dolara, dok se do kraja 2030. godine očekuje rast na 826 milijardi dolara.
Transformacija tržišta rada pod uticajem AI
Prema podacima Evropske komisije, očekuje se da veštačka inteligencija automatizuje 14 odsto poslova, dok će dodatnih 32 odsto zanimanja doživeti značajne transformacije. Ovo potvrđuje ubrzanu evoluciju tržišta rada i potrebu za prilagođavanjem obrazovnog i poslovnog okruženja novim tehnologijama.
Perspektive nove Strategije
Govoreći za Euronews Srbija o usvojenoj Strategiji, direktor Instituta za veštačku inteligenciju Srbije prof. dr Dubravko Ćulibrk ocenjuje da ona donosi bolju sliku trenutne situacije u zemlji i regionu, ali i oblasti u kojima je potrebno dodatno ulaganje.
„Mi smo relativno rano, mislim da smo bili 26. zemlja koja je donela strategiju, što je jako bitno da bi se fokusirali resursi koje imamo na razvoj. U pet godina se u domenu veštačke inteligencije mnogo toga promenilo. Pre tri godine smo dobili ChatGPT koji je izmenio svet. Ono što se desilo je da smo kroz onu prvu strategiju koja je bila inicijalna shvatili koje su nam snage, koje su nam slabosti i mogli smo bolje da definišemo aspekte na kojima treba raditi. Mislim da ova strategija ima mnogo bolju sliku od toga šta se dešava i u zemlji i u regionu i gde mi možemo u stvari da pojačamo napore i da nešto ostvarimo“, objašnjava prof. dr Ćulibrk.
Najveće promene u administraciji i IT sektoru
Jedno od ključnih pitanja u vezi s razvojem veštačke inteligencije jeste uticaj na tržište rada i sektore u kojima će automatizacija doneti najveće promene.
Prema rečima Ćulibrka, razvoj jezičkih modela omogućiće unapređenje svih vrsta administrativnih poslova što bi moglo pozitivno uticati na produktivnost, posebno u uslovima demografskih izazova.
„Što u principu nije loše jer nam fali ljudi za to, starimo kao nacija. Mislim da će jednostavno ljudi moći da odrade više posla, lakše“, navodi prof. dr Ćulibrk.
Za više detalja o perspektivama razvoja AI i izazovima na tržištu rada, pogledajte ceo intervju na sledećem linku.
